Već treći put u poslednje četiri godine okupili su se stručnjaci iz oblasti zdravstvene regulative, iz oblasti kontrole kvaliteta i bezbednosti suplemenata, naučni radnici koji proučavaju efekte primene suplemenata i biološki aktivnih supstanci, predstavnici pojedinih grupa potrošača, ali i predstavnici proizvođača i uvoznika suplemenata i u dva kongresna dana razmenili su mišljenja i izneli rezultate svog naučnog i stručnog rada i iskustva. Ukupan broj učesnika bio je oko 350, uključujući i preko sto mladih stipendista Ministarstva omladine i sporta – vrhunskih sportista.

Naučni program kongresa sastojao se iz:

• plenarne sesije,
• radionice Centra za sportsku ishranu i suplementaciju Udruženja za medicinu sporta Srbije "Gde sportisti greše u ishrani",
• radionice Centra za sportsku ishranu i suplementaciju Udruženja za medicinu sporta Srbije "Kako izabrati pravi suplement",
• mini-simpozijuma Anti-doping Agencije Srbije "Program testiranja suplemenata"
• okrugli sto posvećen novim zakonskim propisima kojim se definiše promet i puštanje u promet dijetetskih suplemenata u Srbiji,
• usmene prezentacije,
• poster sesija i
• mini-simpozijum sponzora kongresa firme Alkaloid.

Plenarna predavanja

U okviru plenarne sesije održana su tri predavanja koja su održali eminentni naučni radnici iz Velike Britanije i Srbije.

Dr Paul Kroon (Institute of Food Research, Norwich, Velika Britanija) je održao predavanje o ijetarnim polifenolima i istraživanjima vezanim za njihovo povoljno delovanje kod ljudi. On je u svom izlaganju na primerima prikazao različite pristupe identifikaciji mogućih mehanizama delovanja polifenola. Jedan od pristupa je identifikovanje metabolita polifenola u humanoj krvi, njihova sinteza i ispitivanje njihove biološke aktivnosti na modelima ćelija i tkiva. Ovaj pristup je korišćen da bi se identifikovale fiziološki važne aktivnosti kvercetina. Drugi pristup je korišćenje tehnologija omika koje olakšavaju procenu višestrukih mehanizama, iako one ne ukazuju na to koja je bioaktivna komponenta kompleksnih ekstrakata odgovorna za delovanje. U nekim slučajevima moguće je dokazati mehanizam delovanja u in vivo uslovima, kao što je to urađeno za kakao i endotelnu funkciju.

Prof. Bato Korać (Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultet) upoznao je učesnike kongresa sa molekulskim osnovama delovanja L-arginina. Nejgovo predavanje je bilo fokusirano ka L-arginin-NO produkujućem putu i biološkim efektima koje ostvaruje, bilo sGC/cGMP-zavisnom ili sGC/cGMP-nezavisnom signalizacijom:

S-nitrozilacijom, S-glutationilacijom i nitracijom tirozina. Budući da suplementacija L-argininom utiče na bazalni metabolizam u svim tkivima (od tankog creva do mozga) i da se primenjuje u različitim patološkim stanjima, od regulacije krvnog pritiska, gojaznosti do neurodegenerativnih oboljenja, predavač je us vom izlaganju pokušao da objedini molekulski mehanizmi koji leže u osnovi delovanja L-arginina (NO) na inter-organski metabolizam u patofiziološkim stanjima.

Treći predavač je bio dr sci Zoran Pavlović (Zavod za javno zdravlje Požarevac) čije predavanje je bilo posvećeno selenu i pitanju da li je stanovnicima Srbije potrebna suplementacija selenom.

On je upoznao učesnike sa rezultatima istraživanja vršenim tokom osamdesetih godina prošlog veka koja su pokazala da je nedostatak selena u zemljištu povezan sa deficitom selena u hrani i ozbiljnim deficitom selena stanovnika Srbije. U Srbiji je zbog toga 2000. godine propisan minimalan sadržaj selena u stočnoj hrani, što je rezultiralo povećanom upotrebom selenovih jedinjenja u proizvodnji stočne hrane i dovelo do povećanja sadržaja selena u nekim namirnicama životinjskog porekla. Rezultati istraživanja autora ukazala su na značajno poboljšanje humanog statusa selena za koje se pretpostavlja da je posledica uvođenja ove mere u poljoprivrednu proizvodnju.

Ipak, još uvek 40% srpske populacije ima koncentracije selena u plazmi niže od 80 μg/l, što je nedovoljno za maksimalnu aktivnost selenoproteina. Takođe kod svih ispitanika pronađene su koncentracije selena u plazmi niže od 120 μg/l, što sve zajedno ukazuje na potrebu intenziviranja aktivnosti na povećanju dijetarnog unosa selena stanovnika Srbije. Dijetetski suplementi sa selenom predstavljaju jedno od rešenja, tako da se može zaključiti da su dijetetski suplementi sa selenom potrebni stanovnicima Srbije.

Radionica Centra za sportsku ishranu i suplementaciju Udruženja za medicinu sporta Srbije "Gde sportisti greše u ishrani"

U okviru ove radionice izložena su iskustva stručnjaka uključenih u rad novo-otvorenog Centra za sportsku ishranu i suplementaciju Udruženja za medicinu sporta Srbije. Početkom 2011. godine Antidoping agencija Republike Srbije i Udruženje za medicinu sporta Srbije su osnovali Centar.

Stručni tim centra od sedam članova čine: nutricionista, magistar i doktor farmacije i bromatologije, lekar, internista, doktor medicinske biohemije i vrhunski sportista. Specifičnost centra je u tome što se svakom sportisti pristupa pojedinačno, a ne samo na osnovu opštih preporuka vezanih za već formiran profil sportiste. Razvijanje strategije u ishrani kako bi se podržala fizička sposobnost zahteva specifično poznavanje igre, potrebe igrača, kao i saznanje da npr. sportisti često menjaju boravišta između utakmica. Pedeset sportista je za šest meseci bilo uključeno u program centra.

Stručnjaci centra su obavljali detaljan razgovor sa sportistima kako bi objasnili smisao svake preporuke koja se daje i tada se najbolje pokazao stepen needukovanosti sportista o ishrani , suplemetaciji i dopingu jer su po prvi put dobijali informacije toga tipa, iako većina njih ima sportske karijere duže od deset godina. Sportisti su posle uključenja u program ostali pod konstantnim nadzorom stručnjaka iz centra kako bi se pratili postignuti efekti.

Radionica Centra za sportsku ishranu i suplementaciju Udruženja za medicinu sporta Srbije "Kako da izaberemo najbolji suplement"

U ovoj radionici, stručnjaci Centra za sportsku ishranu i suplementaciju su izneli uočene probleme u korišćenju suplemenata u sportu i rekreaciji. Neadekvatna i prekomerna upotreba dijetetskih suplemenata može da dovede do značajnih interakcija i neželjenih efekata u rasponu od blagih nelagodnosti do po život opasnih simptoma. Studije koje su sprovedene od strane Udruženja za Medicinu Sporta i Katedre za Bromatologiju Farmaceutskog fakulteta ukazuju da sportisti koriste veliki broj dijetetskih suplemenata za koje ne postoje čvrsti naučni dokazi o njihovoj efikasnosti.

Doze pojedinih dijetetskih sastojaka koje sportisti koriste značajno premašuju preporučeni dnevni unos. Zaključak je da nedovoljno znaju o upotrebi suplemenata, njihovom štetnom dejstvu i mogućim interakcijama koje mogu dovesti do narušavanja zdravlja sportista. Saradnja stručnjaka iz oblasti medicine, farmacije i sporta neophodna je u izradi strategije o korišćenju suplemenata koja bi omogućila lakši i pravilan izbor suplemenata, a u cilju očuvanja zdravlja sportista i poboljšanja sportskih rezultata.

Mini-simpozijum Anti-doping Agencije Srbije "Program testiranja suplemenata"

U okviru svog mini-simpozijuma Anti-doping Agencija Srbije je promovisala svoju aktivnost na zaštiti sportista od nekvalitetnih i kontaminiranih suplemenata. Pošto trenutna opremljenost kontrolnih laboratorija u Srbiji nije zadovoljavajuća i ne može da odgovori veoma zahtevnim analizama koje prate ovu grupu proizvoda, ADAS je sredinom avgusta 2011. objavio da naše tržište suplemenata ima jedan proizvod za koji je testiranjem dokazano da je negativan na anaboličke steroide i stimulanse. Kompanija "Immuno System" je u saradnji sa ADAS-om poslala svoj proizvod "Immunitea" u laboratorijski centar za prevenciju dopinga u Kelnu. Rezultati su potvrdili da ovaj proizvod, koji je prevashodno namenjen jačanju imuniteta, nije kontaminiran doping supstancama iz grupe steroida i stimulansa. ADAS je uradio idejni projekat vezan za puštanje u promet kutija ovog suplementa koje su obeležene sa nalepnicom na kojoj je napisano da je suplement "doping free" na anabolike i stimulanse. ADAS je takođe iz sopstvenih sredstava testirao pet proizvoda iz Srbije koje sportisti koriste prvenstveno sa željom da skinu višak kilograma.

U okviru ove radionice izneta su i iskustva Olimpijskog komiteta Srbije u pogledu izbora preparata i načina suplementacije vrhunskih sportista naše zemlje. Prema dugogodišnjem razvojnom programu OKS svi olimpijski savezi su bili dužni da tačno određen procenat sredstava koje dobijaju izdvoje za medicinsku delatnost, pri čemu ona između ostalog obuhvata i snabdevanje suplementima i lekovima. Predstavnici OKS su primetili da je im je u prethodnom periodu upućen zahtev za kupovinu i refundiranje velikih količina preparata kojima se ne proverava sastav, doza i kvalitet, rizikujući da se u nekima od njih nalaze i zabranjene supstance. Kao posledica toga je donesena odluka da se svaka nabavka suplemenata koja ide preko OKS prvo prosledi ADAS od koga se tražilo mišljenje o prisustvu zabranjenih doping supstanci u deklarisanom sastavu suplemenata. Na taj način su prikupljene informacije i napravljena je baza podataka na osnovu koje je moguća analiza o trenutnoj suplementaciji sportskih saveza Srbije.

Predstavnici dve distributerske kuće su podelili sa učesnicima kongresa svoje viđenje nove zakonske regulative u oblasti dijetetskih supleemnata, kao i svoja iskustva u procesu uvoza i notifikacije.

Okrugli sto "Nova zakonska regulativa o dijetetskim proizvodima i dijetetskim suplementima u Srbiji"

Sigurno su među najaktuelnijim i najviše posećenim predavanjima bila ona u okviru okruglog stola koji je bio posvećen novoj zakonskoj regulativi o dijetetskim proizvodima i dijetetskim suplementima kojom je predviđena obavezna notifikacija ovih proizvoda kod Ministarstva zdravlja RS pre puštanja u promet.

Uvodno izlaganje imao je prof. Ivan Stanković (Univerzitet u Beogradu - Farmaceutski fakultet) kao predsednik radne grupe koja uradila nacrt novog Pravilnika koji je počeo da se primenjuje jula 2010. godine. U svom izlaganju prof. Stanković je izneo da su u Srbiji dodaci ishrani regulisani novim Pravilnikom o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda (Sl. Glasnik RS br 45/2010 i 27/2011) koji je usaglašen sa regulativom EU i standardima Codex alimentarius-a, a propisane su i maksimalno dozvoljene količine vitamina i minerala u dnevnoj dozi dodataka ishrani, kao i zahtevi za biljne suplemente. Predavač je posebnu pažnju obratio na procedura za notifikaciju dodataka ishrani koju vrši Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, a koja obuhvata izradu stručnog mišljenja i kategorizacuju od strane Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ispitivanje zdravstvene ispravnosti od strane ovlašćenih laboratorija i upis u bazu podataka Ministarstva zdravlja RS. Prof. Stanković je istakao da su najčešći problemi sa kojima se sreće Farmaceutski fakultet prilikom izrade stručnih mišljenja i kategorizacije za dodatke ishrani su: nepotpuna dokumentacija, deklaracije koje nisu usaglašene sa zahtevima navedenog pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti dijeteskih proizvoda, veće doze minerala i vitamina od maksimalno dozvoljenih, prisustvo izvora vitamina i minerala koji nisu na listi supstanci koje se mogu kristiti kao njihovi izvori, terapijske doze lekovitih biljaka, upotreba nedozvoljenih aditiva, neadekvantne zdravstvene izjave i pripisivanje dodacima ishrani terapeutskih svojstava. Prof. Stanković je izneo iskustva italijanskih kolega koji takođe zahtevaju registraciju suplemenata i dijetetskih proizvoda pre puštanja na tržište, kod kojih ova procedura u proseku traje oko 6 meseci.

Prof. Ljiljana Trajković-Pavlović je u svom izlaganju iznela iskustva Instituta za javno zdravlje Vojvodine koje je od strane Ministarstva zdravlja izabrano za jednu od ustanova u kojima se vrši kontrola bezbednosti i zdravstvene ispravnosti suplemenata pre njihovog upisa u notifikacioni registar Ministarstva. I pored velikog broja nedoumica i problema sa kojima su se u proteklih godinu dana stručnjaci Instituta sretali, od kojih su neki izneti tokom izlaganja, prof. Trajković-Pavlović je zaključila da je donošenjem ovog Pravilnika načinjen je veliki korak u unapređnju pravila ponašanja i odgovornosti svih subjekata u poslovanju i kontroli zdravstvene ispravnosti dijetetskih proizvoda.

Treći učesnik okruglog stola bio je predstavnik Ministarstva zdravlja RS, dr Zoran Vučić, koji je izneo prisutnim učesnicima kongresa, da je u proteklom periodu notifikovano kod Ministarstva zdravlja oko 400 suplemenata, a da su uvoznici i proizvođači predali zahteve za još oko 1000 proizvoda. I on je kao osnovni problem i razlog za dug period potreban za notifikaciju suplemenata, naveo nepotpunu dokumentaciju i deklaracije koje nisu usaglašene sa zahtevima navedenog pravilnika. On je takođe istakao da se od početka primene Pravilnika, pokazalo da je izrada mišljenja od strane Farmaceutskog fakulteta bilo dobro rešenje, jer je u ovu aktivnost uključeno nekoliko relevantnih katedri koje pokrivaju veći broj oblasti od interesa (hemija hrane i dijetetskih proizvoda, farmakognozija, botanika, farmakologija, analitika lekova, biohemija, farmaceutska tehnologija).

U radu okruglog stola učestvovali su i predstavnici Grupacije proizvođača, uvoznika i distributera dijetetskih suplemenata pri Privrednoj Komori Srbije. Predstavnici ove grupacije su izneli niz primedbi i komentara, kao i predloga izmena važeće zakonske regulative. Ovi predlozi su obuhvatili: uvođenje prelaznog perioda, tj. odlaganje primene Pravilnika dve godine od objavljivanja, formiranje Stručnog saveta, prema Zakonu o bezbednosti hrane, za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane sa panelom za dodatke ishrani, zaduženog za poslove kategorizacije dijetetskih proizvoda; kod dijetetskih proizvoda poreklom iz vanevropskih zemalja, ako se raspolaže dokumentacijom kojom se potvrđuje kvalitet, za upis u bazu podataka, da nije neophodno da se nalazi u prometu u najmanje jednoj zemlji EU; izmena vrednosti maksimalno dozvoljenih količina vitamina/ minerala u dodacima ishrani za odrasle (dnevni unos) u skladu sa važećim dokumentima EU koji se odnose na dodatke ishrani; lista aditiva koji su dozvoljeni u dodacima ishrani treba osavremeniti u skladu sa dozvoljenom listom aditiva u EU; primena mikrobioloških kriterijuma i metoda ispitivanja dodataka ishrani prema zahtevima Farmakopeje; usglašavanje stavova o uvođenju HACCP ili Dobre proizvođačke prakse (GMP) za proizvođače dijetetskih proizvoda (dodataka ishrani); objavljivanje liste biljnih droga koje ne mogui biti sastojci dodataka ishrani; uvođenje kategorije dijetetskih proizvoda sa posebnom namenom: sportisti, trudnice, dijabetičari, starije osobe; uvođenje liste koja obuhvata maksimalno dozvoljeni unos vitamina/minerala za adolescente i decu;

Svi prisutni su se složili da je priorit u ovom trenutku da novoformirana Radna grupa Ministarstva zdravlja RS za izmenu i dopunu Pravilnika predloži resornom ministru odlaganje pune primene zahteva pravilnika, jer je nemoće do kraja godine završiti započete procese notifikacije za više od 1000 proizvoda. Takođe je kao priorit u ovoj oblasti istaknuta potreba formiranja Stručnog saveta, prema Zakonu o bezbednosti hrane, za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, brže donošenje podzakonskih akata iz oblasti zdravstvene bezbednosti hrane, uključujući i panel za prehrambene aditive koji bi se bavio redovnim usaglašavanjem zakonske regulative sa regulativom Evropske Unije.

Usmene i poster prezentacije

U okviru sesija sa usmenim i poster prezentacijam saopšteno je ukupno 47 radova, od kojih je najveći broj bio posvećen korišćenju suplemenata u sportu i rekreaciji, zatim proučavanju fizioloških efekata suplemenatacije pojedinim biološki aktivnim sastojcima (omega-3 masne kiseline, polifenoli, antioksidansi, minerali), ispitivanju navika u korišćenju supleemnata i poznavanju sulemenata od strane potrošač, ali i zdravstvenih radnika. Veći broj radova je bio posvećen rezultatima kontrole kvaliteta i zdravstvene ispravnosti dijetetskih suplemenata, kao i proučavanju novih potencijalnih izvora biološki aktivnih sastojaka.

• U periodu 10 – 12. decembra 2009. godine održan je u Beogradu Drugi Kongres o dijetetskim suplementima sa meñunarodnim učešćem u organizaciji Udruženja za medicinu sporta Srbije i Instituta za bromatologiju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta i Ministarstva zdravlja Srbije. Nakon dva radna dana, 5 plenarnih izlaganja pozivnih predavača iz zemlje i inostranstva, 17 usmenih i 32 poster prezentacije, koje su predstavile rezultate većeg broja domaćih naučnih istraživanja i stručnih projekata iz oblasti dijetarne suplementacije, 3 mini simpozijuma koje su organizovale farmaceutske kuće i koji su bili posvećeni posebnim temama, 1 okruglog stola posvećenog diskusiji o kvalitetu suplemenata, nakon dinamične i obimne diksusije, moguće je doneti sledeće zaključke kongresa:

• U periodu od dve godine, koliko je prošlo izmeñu prvog i drugog kongresa, malo je bilo promena na polju zakonske regulisanosti ove grupe proizvoda. Trenutno važeća regulativa je još uvek zastarela, nije odgovarajuća i ne pruža mogućnost za regulaciju brojnih preparata na tržištu, što je posebno izraženo kod biljih preparata. Jedina novina je angažovanje Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije koja se uključila u proces kategorizacije ovih proizvoda u smislu da se radi/ne radi o lekovima. U tom smislu je od izuzetne važnosti dobra dokumentacija o proizvodu, te je jedan od važnijih zaključaka kongresa i to da se kvalitet proizvoda može pratiti kroz proces klasifikacije, procedurom dobijanja dozvole za promet, kao i praćenjem bezbednosti u postmarketinškom periodu.

• Redovna kontrola kvaliteta dijetetskih suplemenata je izuzetno važna, jer pojedini podaci izneti na kongresu ukazuju da odreñen procenat ovih proizvoda može biti neispravan (nepravilno deklarisan, zdravstveno neispravan ili nezadovoljavajućeg kvaliteta i sadržaja) . Zbog nepostojanja propisa sa precizno definisanim normama i jedinstvenih kriterijuma u ovoj oblasti, postoje veliki problemi i različita tumačenja prilikom procene ispravnosti ovih proizvoda.

• Veći broj radova je ukazao na kompleksnost analitičke provere kvaliteta i sastava ovih proizvoda. Trenutno opremljenost kontrolnih laboratorija nije zadovoljavajuća i ne može da odgovori veoma zahtevnim analizama koje prate ovu grupu proizvoda, te je neophodno razmišljati u pravcu opremanja jedne laboratorije koja bi se specijalizovano bavila razvojem metoda neophodnih za proveru kvaliteta suplemenata i dijetetskih namirnica.

• Pravilna i racionalna upotreba dijetetskih suplemenata može imati značajnu ulogu u procesu samomedikacije, prevencije i dijetoterapije. Na kongresu je veći broj prezentacija bio posvećen rezultatima najnovijih istraživanja o mogućnostima korišćenja prirodnih biološki aktivnih supstanci u različitim medicinskim stanjima, kod različitih populacionalnih grupa, u održavanju dobrog zdravlja, ali i o mogućnostima zloupotrebe suplemenata. Posebno je značajno bolje proučiti navike i načine sprimene suplemenata kod sportista, jer se u ovoj populaciji uočavaju izraženi problemi polifarmacije, nesvrsishodne suplementacije i nutritivni problemi vezani sa deficit gvožña i ugljenih hidrata. Na žalost, mali broj radova i istraživanja se bavi problematikom ureñenja tržišta, načina i razloga korišćenja suplemenata, kao i profilisanja korisnika suplemenata. U ovim aktivnostima neophodan je multidisciplinarni pristup i u tom timskom zadatku posebno mesto imaju lekari, farmaceuti, nutricionisti i sportski radnici, čija je edukacija u pogledu značaja, mogućnosti i ograničenja upotrebe suplemenata izuzetno važna.

• Dok je na nivou Evrope ishrana jedan od prioritetnih zadataka svih strategija iz oblasti javnog zdravlja, na žalost u Srbiji se još uvek srećemo sa malim brojem relevantnih podataka o kvalitetu nacionalne ishrane i malim brojem podataka o unosu pojedinih nutrimenata, što otežava da se na nacionalnom nivou proceni neophodnost suplementacije pojedinim nutrimentima, bilo u vidu obogaćenih namirnica i funkcionalne hrane, bilo u vidu dijetetskih suplemenata, Neki podaci izneti na kongresu o načinu ishrane našeg stanovništva, zastupljenosti pojedinih namirnica u strukturi dnevne ishrane i proceni unosa nutrimenata, veoma su zabrinjavajući i potvrñuju mogućnost postojanja nutritivnih deficita.

• Zainteresovanost korisnika i industrije za ovu vrstu proizvoda konstantno raste poslednjih godina, te je neophodno posvetiti veću pažnju ovoj grupi proizvoda.

• Pravilna i racionalna upotreba dijetetskih suplemenata može imati značajnu ulogu u procesu samomedikacije, prevencije i dijetoterapije. Na kongresu je veći broj prezentacija bio posvećen  rezultatima najnovijih istraživanja o mogućnostima korišćenja prirodnih biološki aktivnih supstanci u različitim medicinskim stanjima, kod različitih populacionalnih grupa, u održavanju dobrog zdravlja, ali i o mogućnostima zloupotrebe suplemenata (npr. kod sportista).

• Savremena zakonska regulativa je neophodna da bi se obezbedili bezbedno i racionalno korišćenje, promet, uvoz, reklamiranje, deklarisanje i kontrola dijetetskih suplemenata u našoj zemlji.  Trenutno postojeća regulativa je zastarela, nije odgovarajuća i ne pruža mogućnost za regulaciju brojnih preparata na tržištu. Potrebno je postaviti jasnu granicu koja će ovu grupu proizvoda odvojiti od lekova, čime će se izbeći brojne dileme koje su danas prisutne.

• Multidisciplinarni pristup  je neophodan za efikasnu suplementaciju korisnika i pacijenata i u tom timskom zadatku posebno mesto imaju lekari, farmaceuti,  nutricionisti i sportski radnici, čija je edukacija u pogledu značaja, mogućnosti i ograničenja upotrebe suplemenata izuzetno važna. Saradnjom sa tehnolozima, hemičarima, ekonomistima i biolozima bilo bi moguće iskoristiti domaće potencijale (naučne i sirovinske) u dizajniranju i proizvodnji novih preparata. Veći broj radova je prikazao rezultate istraživanja novih izvora biološki aktivnih supstanci koje se mogu koristiti u proizvodnji novih dijetetskih suplemenata, ali i funkcionalne hrane.

• Redovna kontrola dijetetskih suplemenata je izuzetno važna, jer pojedini podaci izneti na kongresu ukazuju da određen procenat ovih proizvoda može biti neispravan (nepravilno deklarisan, zdravstveno neispravan ili nezadovoljavajućeg kvaliteta i sadržaja) . Trenutno opremljenost kontrolnih laboratorija nije zadovoljavajuća i ne može da odgovori veoma zahtevnim analizama koje prate ovu grupu proizvoda, te je neophodno razmišljati u pravcu opremanja jedne laboratorije koja bi se specijalizovano bavila razvojem metoda neophodnih za proveru kvaliteta suplemenata i dijetetskih namirnica.

• Nedostatak podataka o kvalitetu nacionalne ishrane i podataka o unosu pojedinih nutrimenata onemogućava da se na nacionalnom nivou odrede vrednosti potrebnih dnevnih unosa za vitamine i minerale, da se daju preporuke za korišćenje nekih od postojećih tablica preporučenih vrednosti, ali i da se zdravstveni radnici odrede u pogledu potrebe suplementacije pojedinim nutrimentima. Ukoliko su takve analize u poslednjih 5 godina rađene, takvi podaci se moraju učiniti dostupnim široj stručnoj i naučnoj javnosti u zemlji. Neki podaci izneti na kongresu o načinu ishrane našeg stanovništva, zastupljenosti pojedinih namirnica u strukturi dnevne ishrane i proceni unosa nutrimenata, veoma su zabrinjavajući i ukazuju na mogućnost postojanja nutritivnih deficita.

Zbog svega navedenog smatramo da je neophodno da postignuto podržimo kvalitetnim informacijma o suplementima na našem internet sajtu koji se dokazao kao informativni portal u toku pripreme kongresa.

Srdačno,

Prof. dr Slađana Šobajić & Dr Nenad Dikić