• U periodu 10 – 12. decembra 2009. godine održan je u Beogradu Drugi Kongres o dijetetskim suplementima sa meñunarodnim učešćem u organizaciji Udruženja za medicinu sporta Srbije i Instituta za bromatologiju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta i Ministarstva zdravlja Srbije. Nakon dva radna dana, 5 plenarnih izlaganja pozivnih predavača iz zemlje i inostranstva, 17 usmenih i 32 poster prezentacije, koje su predstavile rezultate većeg broja domaćih naučnih istraživanja i stručnih projekata iz oblasti dijetarne suplementacije, 3 mini simpozijuma koje su organizovale farmaceutske kuće i koji su bili posvećeni posebnim temama, 1 okruglog stola posvećenog diskusiji o kvalitetu suplemenata, nakon dinamične i obimne diksusije, moguće je doneti sledeće zaključke kongresa:

• U periodu od dve godine, koliko je prošlo izmeñu prvog i drugog kongresa, malo je bilo promena na polju zakonske regulisanosti ove grupe proizvoda. Trenutno važeća regulativa je još uvek zastarela, nije odgovarajuća i ne pruža mogućnost za regulaciju brojnih preparata na tržištu, što je posebno izraženo kod biljih preparata. Jedina novina je angažovanje Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije koja se uključila u proces kategorizacije ovih proizvoda u smislu da se radi/ne radi o lekovima. U tom smislu je od izuzetne važnosti dobra dokumentacija o proizvodu, te je jedan od važnijih zaključaka kongresa i to da se kvalitet proizvoda može pratiti kroz proces klasifikacije, procedurom dobijanja dozvole za promet, kao i praćenjem bezbednosti u postmarketinškom periodu.

• Redovna kontrola kvaliteta dijetetskih suplemenata je izuzetno važna, jer pojedini podaci izneti na kongresu ukazuju da odreñen procenat ovih proizvoda može biti neispravan (nepravilno deklarisan, zdravstveno neispravan ili nezadovoljavajućeg kvaliteta i sadržaja) . Zbog nepostojanja propisa sa precizno definisanim normama i jedinstvenih kriterijuma u ovoj oblasti, postoje veliki problemi i različita tumačenja prilikom procene ispravnosti ovih proizvoda.

• Veći broj radova je ukazao na kompleksnost analitičke provere kvaliteta i sastava ovih proizvoda. Trenutno opremljenost kontrolnih laboratorija nije zadovoljavajuća i ne može da odgovori veoma zahtevnim analizama koje prate ovu grupu proizvoda, te je neophodno razmišljati u pravcu opremanja jedne laboratorije koja bi se specijalizovano bavila razvojem metoda neophodnih za proveru kvaliteta suplemenata i dijetetskih namirnica.

• Pravilna i racionalna upotreba dijetetskih suplemenata može imati značajnu ulogu u procesu samomedikacije, prevencije i dijetoterapije. Na kongresu je veći broj prezentacija bio posvećen rezultatima najnovijih istraživanja o mogućnostima korišćenja prirodnih biološki aktivnih supstanci u različitim medicinskim stanjima, kod različitih populacionalnih grupa, u održavanju dobrog zdravlja, ali i o mogućnostima zloupotrebe suplemenata. Posebno je značajno bolje proučiti navike i načine sprimene suplemenata kod sportista, jer se u ovoj populaciji uočavaju izraženi problemi polifarmacije, nesvrsishodne suplementacije i nutritivni problemi vezani sa deficit gvožña i ugljenih hidrata. Na žalost, mali broj radova i istraživanja se bavi problematikom ureñenja tržišta, načina i razloga korišćenja suplemenata, kao i profilisanja korisnika suplemenata. U ovim aktivnostima neophodan je multidisciplinarni pristup i u tom timskom zadatku posebno mesto imaju lekari, farmaceuti, nutricionisti i sportski radnici, čija je edukacija u pogledu značaja, mogućnosti i ograničenja upotrebe suplemenata izuzetno važna.

• Dok je na nivou Evrope ishrana jedan od prioritetnih zadataka svih strategija iz oblasti javnog zdravlja, na žalost u Srbiji se još uvek srećemo sa malim brojem relevantnih podataka o kvalitetu nacionalne ishrane i malim brojem podataka o unosu pojedinih nutrimenata, što otežava da se na nacionalnom nivou proceni neophodnost suplementacije pojedinim nutrimentima, bilo u vidu obogaćenih namirnica i funkcionalne hrane, bilo u vidu dijetetskih suplemenata, Neki podaci izneti na kongresu o načinu ishrane našeg stanovništva, zastupljenosti pojedinih namirnica u strukturi dnevne ishrane i proceni unosa nutrimenata, veoma su zabrinjavajući i potvrñuju mogućnost postojanja nutritivnih deficita.

• Zainteresovanost korisnika i industrije za ovu vrstu proizvoda konstantno raste poslednjih godina, te je neophodno posvetiti veću pažnju ovoj grupi proizvoda.

• Pravilna i racionalna upotreba dijetetskih suplemenata može imati značajnu ulogu u procesu samomedikacije, prevencije i dijetoterapije. Na kongresu je veći broj prezentacija bio posvećen  rezultatima najnovijih istraživanja o mogućnostima korišćenja prirodnih biološki aktivnih supstanci u različitim medicinskim stanjima, kod različitih populacionalnih grupa, u održavanju dobrog zdravlja, ali i o mogućnostima zloupotrebe suplemenata (npr. kod sportista).

• Savremena zakonska regulativa je neophodna da bi se obezbedili bezbedno i racionalno korišćenje, promet, uvoz, reklamiranje, deklarisanje i kontrola dijetetskih suplemenata u našoj zemlji.  Trenutno postojeća regulativa je zastarela, nije odgovarajuća i ne pruža mogućnost za regulaciju brojnih preparata na tržištu. Potrebno je postaviti jasnu granicu koja će ovu grupu proizvoda odvojiti od lekova, čime će se izbeći brojne dileme koje su danas prisutne.

• Multidisciplinarni pristup  je neophodan za efikasnu suplementaciju korisnika i pacijenata i u tom timskom zadatku posebno mesto imaju lekari, farmaceuti,  nutricionisti i sportski radnici, čija je edukacija u pogledu značaja, mogućnosti i ograničenja upotrebe suplemenata izuzetno važna. Saradnjom sa tehnolozima, hemičarima, ekonomistima i biolozima bilo bi moguće iskoristiti domaće potencijale (naučne i sirovinske) u dizajniranju i proizvodnji novih preparata. Veći broj radova je prikazao rezultate istraživanja novih izvora biološki aktivnih supstanci koje se mogu koristiti u proizvodnji novih dijetetskih suplemenata, ali i funkcionalne hrane.

• Redovna kontrola dijetetskih suplemenata je izuzetno važna, jer pojedini podaci izneti na kongresu ukazuju da određen procenat ovih proizvoda može biti neispravan (nepravilno deklarisan, zdravstveno neispravan ili nezadovoljavajućeg kvaliteta i sadržaja) . Trenutno opremljenost kontrolnih laboratorija nije zadovoljavajuća i ne može da odgovori veoma zahtevnim analizama koje prate ovu grupu proizvoda, te je neophodno razmišljati u pravcu opremanja jedne laboratorije koja bi se specijalizovano bavila razvojem metoda neophodnih za proveru kvaliteta suplemenata i dijetetskih namirnica.

• Nedostatak podataka o kvalitetu nacionalne ishrane i podataka o unosu pojedinih nutrimenata onemogućava da se na nacionalnom nivou odrede vrednosti potrebnih dnevnih unosa za vitamine i minerale, da se daju preporuke za korišćenje nekih od postojećih tablica preporučenih vrednosti, ali i da se zdravstveni radnici odrede u pogledu potrebe suplementacije pojedinim nutrimentima. Ukoliko su takve analize u poslednjih 5 godina rađene, takvi podaci se moraju učiniti dostupnim široj stručnoj i naučnoj javnosti u zemlji. Neki podaci izneti na kongresu o načinu ishrane našeg stanovništva, zastupljenosti pojedinih namirnica u strukturi dnevne ishrane i proceni unosa nutrimenata, veoma su zabrinjavajući i ukazuju na mogućnost postojanja nutritivnih deficita.

Zbog svega navedenog smatramo da je neophodno da postignuto podržimo kvalitetnim informacijma o suplementima na našem internet sajtu koji se dokazao kao informativni portal u toku pripreme kongresa.

Srdačno,

Prof. dr Slađana Šobajić & Dr Nenad Dikić